Vodeći bogat socijalni život Kapote je skupljao građu sa svoj novi roman, pod radnim nazivom Uslišene molitve. Roman je trebalo da predstavlja američki ekvivalent Prustovom “U potrazi za izgubljenim vremenom” i trebalo je da predstavlja vrhunac njegovog primenjivanja takozvanog nonfiction žanra. Iako je Kapote nameravao da roman objavi još 1968. sve više i više je odlagao datum. Zbog ovakve vrste odlaganja bio je prisiljen da vrati novac koji je dobio od Holivuda za ekranizaciju.

Zbog kruženja priče da ovaj roman nije ni započet, Truman je bio prisiljen da u magazinu „Eskvajer“, u periodu između 1975. i 1976. godine, objavi 4 poglavlja svog romana. Prvo poglavlje pod nazivom Mojave je odlično primljeno od strane kritičara, ali već naredno “La Côte Basque 1965.” izazvalo je mnoge kontroverze. Naime ovo poglavlje bazirano je na disfunkcionalnim privatnim životima televizijskog magnata Vilijam S. Peli i njegove supruge Bejb Peli koji su bili Kapoteovi odlični prijatelji. Kapoteove bogate prijateljice i moćni saveznici doživeli su ovo poglavlje kao veliku izdaju, jer je u javnost izneo tajne svoja dva prijatelja i sa razlogom su se plašili da se to ne desi i sa njihovim tajnama koje je Kapote jako dobro znao.

Druga dva poglavlja „Nerazmaženo čudovište“ i „Kejt Meklaud“ su velikim delom potvrdila njihove strahove. U njima su se našli mnogi tračevi o njegovim prijateljima a nekima nije promenio čak ni ime kada ih je pretvorio u likove svog romana. „Nerazmaženo čudovište“ donelo je u jednom delu otvorenu satiru američkog dramaturga Tenesi Vilijamsa, što je potpuno razorilo njihovo prijateljstvo. Većina poznatih i slavnih prijatelja prekinulo je druženje sa Trumanom.

“Uslišene molitve” ostale su nezavršene a sam rukopis objavljen je posthumno.